[ Pobierz całość w formacie PDF ]
je poèeo da igra, samo je pre toga pogreaio i legao. Na licu nije bilo ni
traga od brige. Dlanovi mu se sklopiae kao u molitvi. Noge su mu divlje
bubnjale. Za nekoliko sekundi sav je bio obliven znojem i teako je disao, a na
licu se i dalje nije videlo niata. Potom je poèeo da trepæe, prvo sporo pa sve
br~e.
Potom prestade. Noge i ruke mu omlitaviae. Ispustio je dug uzdah i
sklopio oèi.
Kilin je sluaao kako se Bogomoljka udaljava, jer èula mu se oèistiae od
boja i smiriae. Nije se ni pomerio sve dok prisustvo nije nestalo, a onda
Andros poèe da govori. Dugo je govorio i naravno bez ikakvog smisla.
4. PRAVILO TROJNO
"Znaèi, èitav ovaj peve napravljen je za nas?" upita Kilin.
"Za ljude?" Andros je joa bio oaamuæen od male Bogomoljkine lekcije.
"Mislio sam, za ~ivot sa planeta."
"Valjda jeste."
"Planete su sasvim proste u poreðenju sa ovim." Kilin mahnu ka ispucaloj
pustinji koju su prelazili. "Voda, vetar i svetlo - sve mora da se kreæe kako
treba. Inaèe se uguaia ili umrea od gladi."
Andros nesigurno klimnu. "Dobili smo... udobno mesto za ~ivot."
"Kao u Citadeli. Ljudi kojima je dobro ne razmialjaju koliko je to
dragoceno."
"Je li?"
Kilin je shvatio da je Andros proizvod mnogih pokolenja uauakanih u
peve, i da nema direktnog iskustva o ~ivotu napolju. Kao kad bi daleke
dogaðaje posmatrao kao prolaznu zanimljivost. Mo~da se to svuda deaavalo sa
ljudima. Naravno, nije bilo smisla da mu to govori. "Kako to da ovde nema
gotovo nikoga?"
"Moraa znati gde da tra~ia. U mojoj kancelariji sam imao podatke o
ljudskim podruèjima. I o tuðinskim. Sve se stalno pomera, pa moramo stalno da
proveravamo. Zapravo... morali smo." Andros ~mirnu. "To je sada sve propalo."
Dok su napredovali preko glatke zakrivljenosti ispucale ravnice, Andros
je primetno hramao. Hodali su, spavali i ponovo hodali, a tlo je i dalje bilo
suvo i kredasto, puno niskog ~bunja i erodiranih bazena. Peve se podizao, i
Kilin je kroz blede oblake video da je i na drugoj strani isto tako.
"Kako to da ljudi nisu napunili peve?" upita on.
Andros stade. "Oh. Nikad nisam pomislio na to."
"Napravljen je za planetni ~ivot, vremena je bilo dovoljno - zar ne?"
"Ljudi dolaze kroz kapije i odlaze u dubinu. Odavno je tako. Veæinu
nikad ponovo ne vidimo."
Zgledaae se. "Peve ne mo~e da se stvarno kartira", reèe Andros, "ali..."
"Izgleda sasvim prazan. To pokazuje koliko je veliki."
"Mo~da æe progutati i maake", tu~no reèe Andros.
Kilin odmahnu glavom. "One su dugo planirale. Seti se one jaruge pune
otpada maaki. To nam je spremila Bogomoljka i imala je pravo. Njih ima
dovoljno."
Androsovo lice se nabora od brige. "Naali smo onu piramidu, naae mrtve.
Potom njihove mrtve. Mislio sam da je stvar u tome."
"Bogomoljka nikad ne ka~e samo jednu stvar. Mo~da ne mo~e da proèita
naaa duboka seæanja, ili ne mo~e da se snaðe u njima."
"Ne bi trebalo da prièamo o tome."
"Mo~da." Maake mogu da zaseju èitava prostranstva mikroskopskim
mikrofonima, pa da svakog prisluakuju. Ono ato su Biaopovi saznali u
Obnovitelju grada-kapije, u kombinaciji sa Nasleðem na "Argu", bilo je slo~eno
i oaamuæujuæe. "Svakako je èudno."
Nasleðe se moglo èitati samo u kombinaciji sa podacima iz Obnovitelja -
drevnim aiframa dobijenim iz Galaktièke biblioteke. Prièa je bila vijugava,
slo~ena, razumljiva samo u kombinaciji mnogih izvora. Kad je sve skrpio
zajedno, Kilin je konaèno razumeo deo sopstvene istorije.
Najraniji inteligentni ~ivot u galaksiji, koji je stvorio rane maake,
bio je svestan opasnosti veèitog sukoba dvaju oblika. Maake su mogle da
menjaju same sebe, da poboljaavaju i uoblièavaju sebi i telo i um. Organski
oblici su sporiji, neodluèni da se otrgnu od oblika stvorenih evolucijom. Oni
menjaju svoju kulturu, ali ne i svoju osnovu - mozak i telo.
Stoga neizbe~no zaostaju za brzim tempom sopstvenog dela. I znali su da
je tako. %7Å„eleli su da imaju adut. Prvo nareðenje.
Duboko u unutraanjim sklopovima aifri tih ranih maaina, njihovi drevni
stvoritelji ugradili su Prvo nareðenje koje maake ni u principu nisu mogle
same da otkriju. Skrivanje Prvog nareðenja, tako da ga svaka maaka nosi u
najdubljem operativnom sistemu, ali ipak ne mo~e da ga naðe, bilo je najveæe
delo nekog neznanog drevnog nauènika.
Efekat je bio prefinjen. Ako se aktiviraju, aifre Prvog nareðenja donose
ogromno zadovoljstvo. A potom smrt u ekstazi.
Maake koje se okrenu protiv svojih Prirodnih stvoritelja time mogu biti
uniatene, aiframa pokretaèima koje se aktiviraju Prvim nareðenjem.
To se slagalo sa onim ato je Bogomoljka odluèila da im otkrije. Kilin ju
je pa~ljivo sluaao, pokuaavajuæi da razmialja o onome ato nije reèeno.
Ono ato im nije rekla, bilo je da ako se spolja aktivira druga aifra
pokretaè - Drugo nareðenje - maaka oseæa potrebu da prenese drugima svoju
ogromnu radost. Tada zadovoljstvo postaje zaraza. Smrt dolazi mnogo br~e.
No, u dalekoj proalosti ovaj metod je omanuo. Obaveatenje o aktiviranju
Prvog nareðenja je izgubljeno - mo~da sluèajno. Ili promenom mialjenja, ili
nekakvim nedostatkom volje meðu ranim Prirodnim.
Ali... neki od njih su namerno rasuli Prvo nareðenje. Uskladiatili su ga
tamo gde organska inteligencija uvek mo~e da nosi informacije: u sopstvenom
genetskom kodu.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]